Ordinacija Medium.ba

Kafa – Sve prednosti i mane Vašeg omiljenog napitka

Kafa je osvežavajući napitak oko čije zdravstvene korisnosti redovno vodimo raspravu. Smatra se stimulativnim pićem koje se priprema od pečenog mlevenog semena biljke kafe i pije se širom sveta. Najvažniji sastojak kafe je kofein zbog kojeg se smatra da vrši aktivno dejstvo na kompletan ljudski organizam.

Neki je smatraju lekom i dobrim stimulansom za početak dana i dobro raspoloženje, dok drugi tvrde da otežava varenje i apsorbciju minerala, da izaziva zavisnost, hroničnu nesanicu, tahikardiju…

Ljekovita svojstva kafe

Kafa povećava koncentraciju, poboljšava raspoloženje, smanjuje anksioznost, štiti od dijabetesa tipa 2, od Parkinsove i Alchajmerove bolesti. Preporučuje se jedna ili dve šoljice kafe dnevno, ali ne i više.

Ukoliko se pretera sa konzumiranjem, dolazi do nesanice, glavobolje, nervoze, lupanja srca, depresije, opadanja koncentracije, a stvara se i zavisnost. Kafa povećava krvni pritisak, nakon čega naglo opada. Iz tog razloga se ne preporučuje ljudima sa niskim pritiskom. Štetna dejstva kafe se povećavaju u kombinaciji sa cigaretama i nedovoljnim kretanjem.

Zdravija jetra

Devet naučnih studija pokazalo je da je kafa smanjuje rizik za cirozu jetre. Jedna šoljica kafe dnevno smanjuje taj rizik za 22 posto, dvije za 43 posto, tri za 57 posto, a četiri za čak 65 posto.

Bolesti srca

Revizija više od 200 istraživanja o uticaju kafe na srce pokazala je da ljudi koji piju tri ili četiri šoljice kafe na dan imaju 19 posto manji rizik da će umrijeti od kardiovaskularnih bolesti.

Dijabetes tip 2

Veliko istraživanje pokazalo je da je svaka dodatna šoljica kafe na dan povezana sa sedam odsto manjim rizikom razvoja dijabetesa tipa 2.

Rak

Naučna studija objavljena u evropskom časopisu za prevenciju raka pokazala je da pasionirani ljubitelji kafe (oni s najmanje tri šoljice na dan) imaju 18 odsto manji rizik razvoja raka jetre, endiometrija, usne šupljine, jednjaka i prostate.

Alchajmerova bolest i demencija

Meta-analiza istraživanja o uticaju kafe na mozak pokazala je da ljubitelji kafe imaju otprilike 16 odsto manji rizik da će patiti od Alchajmera ili demencije.

Depresija

Veliko istraživanje na 50.000 žena pokazalo je da jedna šoljica kafe smanjuje rizik razvoja depresije za 15 posto, a dvije do tri šoljice dnevno za 20 posto.

Opšta smrtnost

Velika studija na pola miliona Evropljana sprovedena u razdoblju od 16 godina pokazala je da muškarci koji piju tri ili više šoljica kafe dnevno imaju 12 odsto manji rizik da će prerano umrijeti od onih koji je ne piju. Kod žena rizik je manji sedam odsto.

Štetnosti kafe za organizam

Bez obzira na to što kafa ima dokazane pozitivne efekate na čovekovo zdravlje, velika količina kofeina u njoj može da prouzrokuje razne tegobe, zbog čega većina stručnjaka ne preporučuje više od jedne do dve šolje ovog aromatičnog napitka dnevno.

Naime, kofein je jedan od prirodnih stimulansa koji direktno utiče na centralni nervni sistem, a poznat je i kao faktor koji izaziva promene u genetičkom materijalu.

Ukoliko u potpunosti želite da izbacite kofein, a niste spremni da se odreknete ovog toplog napitka, običnu kafu možete zameniti onom koja ne sadrži kofein ili čajevima koji sadrže kofein u manjoj meri, kao što je zeleni ili crni čaj.

U jednoj šoljici kafe nalazi se 0,15-0,20 gr kofeina, što odgovara dozi koja se nalazi u jednoj injekciji. Toksična doza kofeina za ljudski organizam iznosi oko 0,50 gr kofeina (3-4 šoljice kafe), a smrtonosna doza je 10 gr.

Velika popularnost kofeina ogleda se u njegovoj sposob­nosti da djeluje na centralni nervni sistem (CNS) i kardiovasku­larni sistem (KVS). Na CNS djeluje stimulativno (budi kognitivne funkcije), dok na KVS djeluje dvojako. U početku usporava rad srca na parasimpatičkom nivou – vagus, a zatim preovlađuje neposredno dejstvo na srčani mišić koje dovodi do energičnog, žustrog grčenja srca, neugodnog lupanja i aritmije. Na krvne sudove, takođe, djeluje dvojako. Stimuliše vazomotorne centre u mozgu (centralno), usljed čega se krvni sudovi sužavaju, a krvni pritisak raste. Upravo iz tog razloga se osoba sa niskim krvnim pritiskom, poslije samo jedne popijene šoljice kafe, osjeća mnogo bolje. Međutim, to dejstvo se ubrzo poništava dejstvom na perifernom nivou, krvni sudovi se šire.

Kod moždanih krvnih sudova preovlađuje vazokon-strikcija – suženje krvnih sudova. To je jedan od razloga što se kofein dodaje analgeticima. Usljed migrenskih, pulsirajućih bolova, krvni sudovi u mozgu dožive jaku konstrikciju, nakon čega dilatiraju i svaki priliv krvi izaziva „udar” o moždanice, što upravo rezultuje pulsiranjem. Zato svaki „priliv” kofeina i vazokonstrikcija koju on proizvodi dovode do poboljšanja.

Kofein na mišiće djeluje tako što se oni brzo stežu, refleksi postaju brži, ali je njihovo opuštanje otežano i sporije. 15 minuta po ispijanju kafe kofein ostvari svoj maksimalni efekat u cirkulaciji. On u želucu stimuliše lučenje HCl, a smanjuje rad enzima pepsina, usporavajući ritam varenja i dovodeći do gorušice. Kofein čak djeluje stimulišuće na metabolizam. Ubrzava razgrad­nju masti i povećava potrošnju energije. Ima izražen diuretski efekat. Kod ljudi kod kojih je konzumacija kafe normalna i koji nemaju nikakve urinarne probleme, dovodi do blago pojačanog izmokravanja. Kod određene grupe ljudi može prouzrokovati jako i nekontrolisano izmokravanje. Ovaj alkaloid dilatatorno djeluje na bronhije (širi ih), što se može posmatrati kao: više šoljica kafe, manja incidenca astmatičnih napada.

Kofein pojačava i koncentraciju HDL i LDL holesterola. Ono što je bitno jeste da ne dovodi do promjene njihovog odnosa, pa se ne može smatrati štetnim kod ljudi koji imaju pojačan rizik od koronarnih bolesti i ateroskleroze.

Pijući kafu u velikim količinama mnogi postaju zavisni od kafe. Da bi se neka materija svrstala u red droga moraju se ispuniti određeni uslovi kao što je pojava psihičke i fizičke zavisnosti i tolerancije. Poznato je da ljubitelji kafe čim ustanu stavljaju na štednjak cezvu za kafu. Oni moraju da popiju kafu da bi se dobro osećali. To je psihička zavisnost. Fizička zavisnost ispoljava se onda kada se naglo prekine sa uzimanjem kafe. Tada obično nastupi glavobolja. Tolerancija se pokazuje time što organizam podnosi sve veću dozu kafe i kofeina koja bi inače kod nenaviknutih osoba dovela do toksičnih pojava. Tako će nenaviknute osobe već prilikom druge ili treće popijene šoljice kafe osetiti glavobolju, razdražljivost, nesanicu, lupanje srca, drhtanje, dok u isto vreme osobe naviknute na kafu sve to neće osetiti. Međutim, kod ovih drugih, pojaviće se znaci hroničnog trovanja kao što su živčane smetnje i glavobolje, bolovi u rukama i nogama, drhtanje, pojava svraba. vrtoglavica i drugo.

Poslednjih godina naučna ispitivanja sve više ukazuju na to da kofein stimuliše taloženje holesterola na zidovima krvnih sudova (ubrzava proces arteroskleroze). Pored toga, kafa doprinosi češćoj pojavi raka bubrega i dojke.

Kada na jedan tas stavimo prijatno osećanje, a na drugi sve štetne posledice koje izaziva pijenje kafe nedoumice nema. Sa takvim saznanjem odluku o prestanku upotrebe ovog napitka lako je doneti i uspešno sprovesti.

loading...

Čime je bogata kafa?

Sadrži celulozu, masti, vodu, šećere, kiseline, kofein i etarska ulja. Od mineralnih materija su prisutni kalijum i magnezijum, a od vitamina niacin (B3). Bogata je antioksidansima.

Kancerogeno jedinjenje

Prženjem kafe na 250-300°C dolazi do stvaranja akrilamida, koji je kancerogen. Istraživanjem je dokazano da kuvanjem, prženjem i pečenjem hrane (posebno hrane koja sadrži skrob) na visokim temperaturama (iznad 120°C) dolazi do nastanka akrilamida. Najviše ga ima u čipsu i pomfritu. Nije prisutan u kuvanoj hrani. Akrilamid je pronađen i u šljivama, osušenim kruškama i crnim maslinama.

Osnovne greške kod pripreme kafe

  • Previše miješanja ubija ukus;
  • Ostavljanje da se nekoliko puta podigne do vrha džezve uništava pjenu i mijenja ukus kafe;
  • Miješanje nakon što je kafa zakuhana, provrela i sklonjena sa ringle također će izmijeniti ukus omiljenog jutarnjeg napitka;
  • Ukoliko se kafa zaslađuje, šećer je najbolje dodati još dok je voda hladna u džezvi, prije dodavanja i zakuvavanja kafe.

Maska od kafe

Kafu možemo iskoristiti i za spoljašnju upotrebu, i to u vidu prirodnih kozmetičkih preparata za lice i telo. Maska od kafe za lice je odličan eliksir koji umornoj koži vraća život i smanjuje upalno crvenilo. Preporučuje se svim tipovima kože i zbog kofeinske sadržine postiže efekat zatezanja. Uklanja izumrle ćelije i vraća mladalački ten.

Sastojci: 100g mlevene kafe, 100 g kakao praha, 200 ml punomasnog ili sojinog mleka, 1 kašika limunovog soka ( za suvu kožu maslinovog ulja ), 1 kašika meda.

Priprema: Umešajste sve sastojke dok ne dobijete konzistenciju paste. Nanesite je na čisto lice i ostavite da deluje 20 minuta. Isperite mlakom vodom.

loading...

Eldina Tulic

Oglasi

Oglasi

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.